Vlado Kristl
Ja sam u podzemlju živel dugo dok sam vezu dobil, sam se moral skrivat, lako nije bilo, svaki čas se uhvatilo nekoga… Na zadnjoj gimnaziji kaj sam bil su ustaše napravili nekakvu proslavu, bila je godišnjica ili oslobođenje, svaki svoje zove oslobođenje. Onda su svi morali gimnazijalci stati u redu, a kak je bila zima, bio je već mrak, onda sam ja sve ziherunge isključil, tak da je sve bilo u kmici, sve su morali otkazat. Zato bi me streljali da su me uhvatili. I takve stvari sam delal, kakti prgavo malo, neozbiljno, ali kad je čovjek mlad, onda se uvredi. I mala deca veliju onda ne. A mojega prijatelja su onda ustrelili, na stubištu, i to je bil za mene znak da nema više, sad se sakrij i gledaj kak se dobi ta veza. Moralo se stajat protiv, i jedan drugoga malo poznavat, i tak. Tak da sam se onda skrival i jednog dana je došlo, sad se ide, sutra ili prekosutra, znak je taj i taj, i onda se išlo.