Bosonogi bataljon, izlaganje sa Mediteranskog/Balkanskog anarhističkog okupljanja, Atina-Solun-Hanija, 9-18.10.2015

Ovaj rad je prvi put predstavljen na Petom Antimilitarističkom skupu, organizovanom od strane Bosonogog bataljona 4-5. septembra 2015. u Janjini, u Grčkoj. Naknadno je dopunjen i osvrtom na period neposredno nakon izbora od 20. septembra 2015.

***

Nastavak Države

Činjenica je da pitanje antimilitarizma nije uvek glavna stavka u programu antiautoritarnog pokreta i njegovih struktura. U Grčkoj je tako godinama, a pogotovo danas. Ukupan broj društvenih i klasnih borbi u očitom je padu. Bez obzira na dragoceno nasleđe koje su nam ostavile skorašnje borbe, one nisu uspele da prevaziđu unutrašnja i spoljašnja ograničenja i tako zaustave sve žustrije urušavanje naše klase. Kapitalističko restrukturiranje nastavlja da divlja našim životima, slabeći našu poziciju na polju društvene borbe i smanjujući prostor za zajedničku akciju i stav.

Možda bi upravo u takvim kritičnim trenucima, kada se usled globalnog kapitalističkog nadmetanja rat čini sve bližom stvarnošću koja se jednostavno ne može ‘strpati pod tepih’, antimilitarizmom trebalo da se pozabavimo na mnogo ozbiljniji i artikulisaniji način. Uopštene izjave kojima se levica tradicionalno služi na temu antimilitarizma (npr. protivljenje NATO-u ili američkoj spoljnoj politici) uspele su da daju izvestan ‘antiimperijalistički’, borbeni karakter njihovim zagovornicima i prikrile pravu prirodu militarizma i načina na koji se on utkao u našu svakodnevnicu, u našu stambenu četvrt, u strukture ‘naše vlastite’ države. Postoji opšta tendencija da se na fašizam, nacionalizam i rasizam gleda kao na preterana odstupanja (od inače ‘demokratske’ evropske norme) i društveno-istorijske elemente isključivo određenih istorijskih perioda ili država, kao što je slučaj sa Nemačkom iz doba Drugog svetskog rata. Takođe, militarizam kao da se uzima za fenomen koji se javlja samo pod dalekim diktatorskim režimima (gde se vođe odevaju u vojne uniforme, a ulicama gaze tenkovi) ili u ‘nesvakidašnjim’ poglavljima savremene grčke istorije (npr. vojna hunta 1967-1974). U svakom slučaju, analiza militarizma koja se ne bavi ni Severnom Korejom ni vojnom huntom iz 1967, već svoju pažnju usmerava na Grčku iz 2015. pod vlašću Sirize nije ‘najvrelija’ tema, iako nas je Roza Luksemburg pre gotovo sto godina učila kako ‘militarizam u oba svoja oblika – i kao rat i kao mir pod oružjem – predstavlja zakonito čeljade, logičan ishod kapitalizma’. Opet, nadamo se da ćemo putem pokušaja kao što je ovaj razotkriti genetsku vezu između militarizma i države.

U današnjoj ‘stvarnosti’, grčka vojska, nacionalna odbrana i takozvana nacionalna pitanja kao da su obavijena nevidljivim zaštitinim balonom koji se niko ne usuđuje da probuši. I pored toga što je došao kraj dvopartijske ere[1] i dugoročnih smena jednih te istih političkih figura, uprkos najavama Sirize o novoj eri ‘prvog levičarskog’ i tobožnjoj marginalizaciji starog političkog režima, država je suštinski nastavila po starom. To, razume se, nije ništa čudno za svakoga ko razume upetljanu vezu između militarizma, status kvoa i uloge države u rukovođenju i očuvanju klasnog ugnjetavanja.

U slučaju Sirize, u isto vreme dok je razvijala svoje partnerstvo sa ANEL-om (desničarskom strankom koja je prišla Sirizi kako bi formirali aktuelnu koalicionu vladu), njoj je pošlo za rukom i da iskoristi i apsorbuje društvene borbe iz poslednjih godina, naročito iz grčke verzije pokreta Ogorčenih (Indignados), koji je na trgu Sintagma u Atini mesecima organizovao proteste protiv mera štednje. Koristeći retoriku političkih pokreta i pokreta za građanska prava, ali začinjenu jakom dozom antimemorandumskog patriotizma, Siriza je naumila da iz ovih pokreta ukloni radikalnije elemente i delove koji naginju klasnoj borbi, zamenivši ih za bezazlenije zahteve za ‘demokratijom, napretkom i civilizacijskim vrednostima’. Dakle, ne samo da je uspela da uguši razne vrste otpora u kojima je sama manje ili više učestvovala, već je otela i iskoristila zahteve političkih pokreta koji nikada zapravo nisu imali nikakve veze s ovom strankom, profitirajući od njihovih unutrašnjih protivrečnosti. Zatim je počela da se izdaje za jedinog ‘pragmatičnog’ predstavnika ove nove, dinamične društvene snage koja se javila tokom pomenutog perioda društvenih previranja. U tom pogledu, ne čudi što joj je osim podrške delova kapitalističke klase, sitne buržoazije i sitnih gazdi, pošlo za rukom i da pridobije podršku slabo plaćenih radnika i nezaposlenih. Privukla je i mnogo onih koji su nedavno mrdnuli dupe sa kauča i izašli na ulice, ali su se obeshrabrili kada je izostao brzi rezultat njihovog zalaganja, pa su stoga bili spremni da svoje nade u bolju budućnost prenesu na predstavničku partijsko-političku strukturu koja je izašla sa brojnim obećanjima i protivrečnim tvrdnjama.

Ovde moramo izneti jednu važnu opasku. ‘Narodne’ nade u bolje životne uslove nisu bile jedini činilac koji je doveo do Sirizinog rasta i dolaska na vlast. Jedan od najvažnijih razloga za to bila je namera buržoazije da odobrovolji javnost. Često se kaže kako je za ‘veštinu’ upravljanja ljudima važno da uz bič imate i šargarepu. Iako je u prošlosti dvopartijski sistem sa uspehom podrivao našu radničku snagu, to je činio bez dovoljne podrške javnosti. Jedini način da se obezbedi čvršća podloga sa koje će se nastaviti i održavati izrabljivanje bio je da se iznađe novi ‘recept’ vladanja koji će omogućiti nesmetano kapitalističko restrukturiranje i primenu mera štednji.  Umesto da se do ovog cilja dođe uz pomoć tradicionalne mešavine interventne policije, gumenih metaka, suzavca, destabilizacije i uličnih protesta, ovaj novi ‘recept’ bi da taj cilj postigne putem opšte podrške javnosti.

Predizborna kampanja je donela brojna važna obećanja, između ostalog i ona o okončanju raznih programa štednje, ponovnom zapošljavanju otpuštenih radnika, rastu plata, zagarantovanom minimalcu od 715 evra za generacije koje dolaze, kao i zavetovanje da će podržati zahteve samoniklih (grassroots) kampanja kao što je borba protiv otvaranja rudnika zlata kod Skurisa na Halkidikiju. Ova lažna obećanja jesu razlog zašto oni koji su isprva želeli da im veruju sada iznose bezbrojne optužbe za izdaju u posleizbornom periodu. Za većinu ljudi, međutim, Siriza je izgleda ostala verna i dosledna svojim pozivima za očuvanjem stabilnosti, restrukturiranjem parlamentarnog sistema, garantovanjem razvoja Grče u okviru Evrope, rasterećenjem sitnih preduzetnika i zaštitu tržišta od budućih potresa.

Što se nas tiče, mi, kao antimilitaristi, nimalo se ne osećamo prevarenim. Kada je nakon sastanka sa glavnokomandujućima u vojsci 20.10.2014. Cipras izjavio da ‘država ide dalje’, nismo imali osećaj da nam se pred očima upravo pojavljuje pravo lice buduće koalicije. Ranije učešće Sirize u pokretu Prigovarača savesti zbunilo je mnoge ljude i nagnalo ih da poveruju kako će se sa dolaskom partije na vlast situacija promeniti (makar to značilo i ublažavanje progona prigovarača savesti od strane države). Ipak, Siriza je uvek imala nedefinisan stav u pogledu vojske i nacionalne odbrane, sveden na pozive za dalju ‘demokratizaciju i transparentnost’ ove institucije. Kada je konkretno reč o pitanju služenja vojnog roka i postupanja prema totalnim prigovaračima savesti, pred izbore smo imali zaglušujuću tišinu.

Za poslednje tri godine, videli smo samo jednu razliku[2]:

Ako je 2012. godine – dok je Siriza još uvek bila u opoziciji – bilo potrebno pet poslanika da na dnevni red skupštine dođe predlog da se kazna od 6 000 evra prilagodi platežnim sposobnostima optuženog, Siriza je 2015[3], kao vladajuća stranka, donela propis po kojem ovaj predlog mora podržati (najmanje) 46 poslanika. Ni pomen od ukidanja regrutacije, alternativnih rešenja za služenje vojnog roka, ni reč o apsurdnoj kriminalizaciji onih koji izbegavaju regrutaciju, ni najmanja briga za progone i optužbe na račun vlastitih pristalica… S druge strane, postojala je jaka zabrinutost zbog zatvaranja vojnih logora u Arti, Konici i Filijatesu.[4] Jednako, videli smo zabrinutost zbog mogućeg zatvaranja jedinog centra za obuku novih regruta u Arti. Ove brige su iskazane u kontekstu parlamentarnog predloga koji su 28.9.2012. potpisala tri Sirizina poslanika sa Epira – Gerovasili (prefektura Arta), Mandas (prefektura Janjina) i Barkas (prefektura Preveza)[5].

Ovde bi trebalo istaći da i pored toga što je država nastavila po starom nakon što je koalicija Sirize i ANEL-a preuzela državni aparat, to ne znači da se ništa nije promenilo. Da je tako, ne bismo morali da preispitujemo trenutnu situaciju i vlastite ciljeve i namere. Sama činjenica da država može nastaviti svoju strategiju, sada uz veću toleranciju javnosti, predstavlja jedan izuzetno važan i zabrinjavajuć razvoj događaja. Militarizam je, dakle, jedno od polja na kojem nastavak Države postaje potpuno očigledan – bilo putem državnih strategija u pogledu spoljne politike, bilo putem progona i ugnjetavanja antimilitarista.

Cilj ovog izlaganja je da razotkrije odnos između ekspanzionizma i militarizma, te kakve to ima veze sa uspostavljenim konceptom nacionalnog jedinstva. Verujemo da je uspešna izvedba vojnih priprema, kako u zemlji, tako i u inostranstvu, nužan preduslov za ostvarenje ekspanzionističkih ciljeva grčkih gazdi (recimo, u jagmi oko Ekskluzivne ekonomske zone, čiji je cilj da proširi državnu kontrolu na moru). Ove pripreme iziskuju jak osećaj nacionalnog jedinstva koje će poslužiti kao kotao za pretapanje suprotstavljenih društvenih i klasnih interesa, kroz razoružavanje i stišavanje klasne borbe zarad ‘nacionalnog interesa’ i ‘duga prema domovini’. Duga koji treba da platimo u vlastitoj krvi.

***

Bliži osvrt na primere

Na kraju krajeva, diplomatsko pravilo po kojem ne postoje ni večiti prijatelji ni večiti neprijatelji, već isključivo večiti interesi, ne dovodi se u pitanje.

Stavros Cimas, Katimerini, 24.7.2015, ‘Kosovska karta’

 

Dovoljno je jasno da glavni grčki geostrateški interesi tokom ovog perioda leže u istočnom Sredozemlju[6]. Jačanje saveza između Grčke, Kipra, Izraela i Egipta jeste najvažniji prioritet svake grčke vlade. Grčka država trenutno učestvuje u zajedničkim vojnim vežbama sa Izraelom i Kiprom, obrazujući tako jak savez koji će najbolje služiti kapitalističkim interesima u istočnom Sredozemlju. Nedolazak grčkog predstavnika na izjašnjavanje u UN (10.9.2015.) o predlogu da zastava Palestine bude okačena ispred sedišta organizacije nikako ne smemo shvatiti kao slučajno. Štaviše, godišnja multinacionalna zajednička vežba grčkih, izraelskih i američkih pomorskih snaga nastavlja se pod šifrom ‘NobleDina’, nakon što je Grčka u ovoj vežbi nasledila Tursku 2012. Ove godine, vežba je krenula sa vojne baze u Sudu (Krit) 29.4.2015[7]. Čudne li slučajnosti, ali premijer Cipras se istog dana po prvi put sastao sa egipatskim diktatorom El Sisijem. Sastanak je održan na kiparskom tlu, pod pokroviteljstvom kiparskog predsednika Anastasijadesa. Ubrzo je usledio još jedan susret, prilikom svečanog otvaranja Novog Sueckog kanala 6.8.2015. Ne tako davno, još čudnije li slučajnosti, samo dan pre 21. aprila, grčki ministar odbrane P. Kamenos otputovao je u Kairo kako bi zaključio sporazum ‘o odbrambenim pitanjima’[8]. Ovaj sporazum je podrazumevao i trgovinu naoružanjem, pri čemu je Grčka Egiptu prodala sto polovnih vojnih tenkova.[9]  Dok je bio na čelu opozicije, A. Cipras je neprestano napadao vođu prethodne desničarske vlade A. Samarasa zbog susreta sa El Sisijem, koji je, kako je Cipras govorio, bio deo vojnog režima koji je tukao i hapsio egipatske pobunjenike.

Danas, vojska nastavlja svoje misije van granica zemlje ne bi li Grčkoj osigurala mesto u nekoliko ekspanzionističkih planova. Tako je Grčka uzela učešće u godišnjoj vojnopomorskoj vežbi NATO-a – Morski povetarac 2015 (Sea Breeze 2015), koju su SAD i Ukrajina održale na Crnom moru, direktno provocirajući Rusiju.[10] Pokušaji da se unapredi geostrateški status države nastavljaju se u svim pravcima – bilo kroz planove za gasovod ili rasprave oko Ekskluzivne ekonomske zone (EEZ). Devetneastog juna, grčki mediji su preneli vest da su Atina i Moskva potpisale preliminarni sporazum kojim se dopušta prolaz ruskog gasovoda preko grčke teritorije. Gasovod treba da bude završen 2019[11]. Grčka jača svoju poziciju u NATO-u kroz planove za podizanje novih baza u skoroj budućnosti. Na sastanku grčkog ministra odbrane P. Kamenosa i zamenice američkog ministra odbrane Kristin Vormaut, u američkom Pentagonu 21.5.2015, razgovaralo se o grčkom predlogu za izgradnju nove baze u Karpatosu. Treba istaći da u silnim nagađanjima o grčkom kapitalizmu i tome kako će možda morati da napusti evrozonu, nikada niko ni da pomene izlazak zemlje iz NATO-a. Štaviše, generalni sekretar NATO pakta Stoltenberg je primetio da nova koaliciona vlada levice i ekstremne desnice ‘nikad ne propušta priliku da iskaže svoju privrženost NATO-u, za šta im ja skidam kapu’[12]. U istoj izjavi, on veli kako Grčka ne treba da smanjuje svoj izdatak za vojsku. Neka ostane zabeleženo i da ova takozvana levičarska vlada održava srazmerno veliki iznos sredstava za troškove vojske u odnosu na državni BDP. Godine 2014, izdatak za vojsku dostigao je vrednost od 2,2% BDP-a, što je procenat koji od zemalja NATO-a nadmašuje jedino SAD.

Pokušaji Grčke da obnovi svoju industriju naoružanja slede isti obrazac. Dana 22.2.2015, na sajtu ‘defencenet.gr’ osvanula je vest o prvom značajnom uspehu Ministarstva odbrane u pokušaju da se revitalizuje domaća namenska industrija. Tokom IDEX-a 2015, vojne izložbe u Abu Dabiju, P. Kamenos je ugovorio posao u vrednosti od sto miliona evra na godišnjem nivou za popravku i održavanje lovačko-presretačkih borbenih letilica ‘Miraž’, koje Ujedinjeni Emirati drže u hangarima u Tanagri.[13] Zamenik ministra odbrane Kostas Isihos se tokom obilaska pograničnog područja Pogonio 8.5.2015 sastao sa Georgeom Adamosom, direktorom Metalskog kombinata Epira, obećavši mu skok prihoda kroz obnovu saradnje kombinata sa grčkim odbrambenim sistemima (u državnom vlasništvu). Istom prilikom, najavio je i otvaranje Ratnog muzeja u Kalpakiju, koji ‘će dovesti do turističkog procvata u tom kraju, ali prvenstveno podsećati posetioce na junaštvo i žrtvu Grka kada se bore za svoje ideale, a i na ratne nedaće’.[14]

Istovremeno, nabavka naoružanja i dalje traje, a najsramniji primer je odluka Upravnog odbora za spoljnu politiku i odbranu (KYSEA) o usavršavanju protivpodmorničkih letilica starih 35 godina.[15] Štaviše, samo mesec i po nakon izbora, Kamenos je dobio dozvolu premijera i članova saveta da sklopi skupi sporazum sa američkom kompanijom ‘Lokhed’ (Lockhead), koja se obavezala da će modernizovati vojnu avijaciju za 500 miliona dolara. Bivši ministar odbrane Dendias neprestano je pokušavao da sprovede isti ovaj program do zadnjeg dana pred izbore. Izazvao je reagovanja iz vlastite stranke (desničarske Nove demokratije), ministra finansija i T. Dricasa, poslanika Sirize, koji je tvrdio da ‘Siriza neće prihvatiti posledice jednostranog dogovora.[16] Bilo je očigledno nemoguće da takav dogovor postigne vlada koja ne može da računa na javnu podršku, u jeku krize i u predvečerje izbora. Međutim, njihovim naslednicima je bilo lako da ovaj sporazum sprovedu u delo. Svega 48 dana nakon izbora, Kamenos je uspeo da se izbori za dozvolu i premijera i članova KYSEA, ne bi li ubedio ubedio nadležne za finansije da odreše kesu i odobre traženi depozit od 45 miliona dolara kako bi sklopio dogovor sa američkom kompanijom. Možda Dricasova nestrpljivost da sporazum sklopi pre nego što njegova vlada bude smenjena ima neke veze sa eventualnim bonusima koji ponekad prate dogovore slične ovom.

S druge strane, u pogledu militarizacije na domaćem terenu, situacija je opet prilično slična. Militarizovano upravljanje migracijama i neprestano maltretiranje migranata ne prestaju. Siriza je u potpunosti prihvatila Grčku u ulozi graničara Tvrđave Evrope, što ona zapravo koristi kao pregovaračko sredstvo, preteći da će pustiti talas ‘džihadista’ ka Evropi svaki put kad se pomene škakljivo pitanje evropskih fondova. Na neformalnom skupu ministara spoljnih poslova EU u Rigi, u Letoniji, N. Kocijas je u stilu pravog desničarskog političara upozorio da će ‘milioni imigranata i hiljade džihadista biti pušteno u Evropu ukoliko dođe do finansijskog kolapsa Grčke’.[17] Sve više regruta se šalje da vojni rok odsluže na severnoj granici Evrosa, gde Fronteks i novoizgrađeni Zid upravljaju tokom migranata i izbeglica koje su stvorili grčka država i njeni saveznici. Dok vojska i obalska straža nastavljaju da utapaju izbeglice u Egejsko more, one koji izvuku živu glavu onda licemerno ‘dočekuju’ i pomažu po ostrvima i konc-logorima postavljenim duž granice. Stotine izbeglica se seljakaju iz jednog privremenog logora u drugi, a dovedena je i vojska, da upravlja i nadgleda njihovo ‘blagostanje’.[18]

Grčka vojska nikada nije prestala da obučava trupe za učešće u suzbijanju nereda. Ni zloglasni 71. vazdušnodesantni odred nije obustavio svoje aktivnosti. A kako i da obustavi, kada vojska mora da interveniše svaki put kad njenom mlađem bratu – grčkoj policiji, dođu crni dani. Kako je otkrio komandant ratne mornarice Kosmas Hristides, samo u skorijoj prošlosti najmanje tri puta je zatražena intervencija oružanih snaga u rešavanju problema sa građanstvom.[19] Ipak, policiji moramo odati počast što se ugleda na starijeg brata, vojsku. Čuveni dronovi, koji će nas tobože poštedeti šumskih požara, trenutno se nalaze u rukama grčke policije. Njihova nabavka je dogovorena nakon nekoliko susreta grčkih zvaničnika sa jednom izraelskom korporacijom, u jeku javnih protesta 2011. Glavni zadatak ovih dronova očigledno je da budu korišćeni za nadzor, kao deo represivne, antiimigrantske i antiterorističke politike grčke države. 

I ideološka propaganda usmerena na jačanje nacionalne svesti dobija na intenzitetu. Vladajuća stranka, donedavno na čelu opozicije, imala je običaj da vojne marševe naziva prevaziđenom zaostavštinom fašističke ideje. Kako god, ona ne samo da ih nije ukinula, već je u upotrebu vratila borbene tenkove koje su njihovi prethodnici povukli  usled visokih izdataka za gorivo tokom krize. Osim toga, vojna parada 25. marta 2015. u Atini ‘začinjena’ je huntolikim detaljima, uključujući vojne orkestre koji sviraju narodne pesme i vojnike koji dele slatkiše razigranim patriotama na trgu Sintagma. Vojska ima u planu izdavanje udžbenika koji će širiti ideju ‘pravičnih’ nacionalnih potraživanja od Nemačke u vezi ratne kompenzacije.[20] Osim toga, Sirizin poslanik Konstantinos Barkas, kao predstavnik premijera, odlučio je da nastavi takozvanu severnoepirsku borbu, vekovnu imperijalističku težnju koja je oko bacila na severozapadnu granicu Grčke. U svom obraćanju na prvoj izbornoj skupštini kandidata za gradonačelnika grada Himare (Fredi Beleri, 20.5.2015.), koja je vrvela  od šovinističkih ratnih pokliča, on govori o ‘nacionalnoj borbi’ koja se mora povesti ‘zbog jednog dela grčkog stanovništva koji nam mora biti vraćen…’[21]

U isto vreme, planovi za obnovu MOMA – vojnoinženjerskih jedinica iz posleratnog perioda koje su bile angažovane u procesu obnove zemlje, dobili su odobrenje i spremni su da iskorišćavaju besplatnu radnu snagu regruta koji se silom teraju u vojsku. Prva inženjerska jedinica vojske (DIDERGON) već je stavljena u funkciju, te sklapa i rukovodi ugovorima za javne projekte kao što su izgradnja puteva i održavanje autoputeva.[22] Ideje za dalje izrabljivanje besplatne radne snage koju nudi sistem obavezne vojne službe podrazumevaju i postavljanje nastavnika i doktora da svoju vojnu službu obavljaju u školama i bolnicama. Jedino što će dobiti zauzvrat jeste potvda o stečenom radnom iskustvu… Zanimljive su i Kamenosove namere da u program osnovne vojne obuke, na dobrovoljnoj osnovi, uključi i žene, kako bi ‘mogle da se, u slučaju potrebe, izbore sa svakom opasnošću koja preti našoj zemlji, a i da popune broj u službama koje će napustiti ostalo osoblje koje je potrebno u borbi’.[23]

U zaključku, moramo pomenuti i da se nastavlja sa progonom prigovarača, suđenjima, globama, finansijskim pritiskom, pa čak i kućnim racijama bez naloga protiv prigovarača.

Pomenućemo par incidenata:

29.4.2015 – Policijska racija na porodičnu kuću T. Nedelkopulosa, koji je optužen za izbegavanje regrutacije i protiv koga je izdat nalog za hapšenje.[24]

14.5.2015 – Totalni prigovarač savesti M. Tolis optužen za izbegavanje regrutacije i osuđen na deset meseci zatvora, uz dvogodišnju suspenziju (što je dva meseca duže nego što je bio optužen pod prethodnom desničarskom vladom)[25]

16.6.2015 – Atinski Apelacioni sud potvrdio desetomesečnu zatvorsku kaznu za 48-godišnjeg prigovarača savesti D. Sotiropulosa

17.6.2015 – Prigovarač savesti T. Kaciagelu osuđen na desetomesečnu zatvorsku kaznu, uz trogodišnju suspenziju

25.6.2015 – Totalni prigovarač savesti D. Kacivasilijadis optužen za izbegavanje regrutacije i osuđen na ukupno 16 meseci. Propisana je i nova globa od 6 000 evra, treća takve vrste.

Brojne prijave prigovarača savesti za alternativno služenje vojnog roka redovno se odbacuju od strane vojnih vlasti i Ministarstva odbrane.

Kao što možemo da vidimo, u eri Sirize, grčka država, vojska, militarizam (koji ulazi u društveno tkivo putem tema od ‘nacionalnog značaja’) i domaća stabilnost (koja omogućuje razvoj ekspanzionističke spoljne politike) – sve je to nastavilo po starom.

 

***

Ekskluzivna ekonomska zona (EEZ)

Međunarodno pravo predstavlja nacionalni interes opremljen boljim vojnim, mornaričkim i vazdušnim snagama

Janis Mazis, Geopolitics: Theory and practice, Papazisi, 2002

Da bismo razumeli Sirizinu političku strategiju o militarizmu, moramo štošta razjasniti. Kao prvo, Siriza je već decenijama deo grčke države. Kao i u slučaju Komunističke partije Grčke (KKE), Siriza je godinama predstavljala državnu levicu i ima dugu istoriju održavanja stabilnosti u zemlji, mirenja klasnih razlika i stišavanja društvene borbe. Osim toga, ako državu definišemo kao zajednički organ vladajuće klase, onda bi bilo pogrešno uzimati državu i njenu vladu za sinonime. Savremene države, u koje spada i Grčka, imaju institucije, ciljeve, namere i strategije koje predstavljaju nastavak istorijskog kontinuuma.

Uprkos poteškoćama sa kojima se grčki kapitalizam suočava u poslednjih pet godina, rano je postalo jasno da grčka država namerava da maksimalno iskoristi svoj potencijalni geostrateški značaj ne bi li popravila svoj položaj. U jednom članku u ‘Fajnenšel tajmsu’ (Financial Times) od 20.2.2015, Mark Čandler ističe svoje argumente u prilog ‘ogromnog geopolitičkog značaja Grčke’, rekavši: ‘država nije dovoljno nagrađena za svoj neprocenjiv doprinos zajedničkoj odbrani Evrope’[26]. Otud u zadnjih pet godina koncepti i pojmovi kao što su geopolitika, geostrategija, ekskluzivne ekonomske zone i gasovodi prepravljuju medije, s ciljem da nas, uz asistenciju gomile gurua-eksperata, ubede da je sve gorepomenuto od ključnog značaja za nas koji preživljavamo kolektivno obezvređivanje nametnuto od strane gazdi. U ovom kratkom uvodu, pokušaćemo da izvojimo najvažnije ciljeve grčke spoljne politike. U tu svrhu, osvrnućemo se na primer Ekskluzivne ekonomske zone (EEZ) i pokušaje da se ona definiše iz poslednjih par godina. Naročito ako se u obzir uzme činjenica da se, uprkos tome što Zakon o moru pominje kontinentalni pojas i Ekskluzivne ekonomske zone još 1982,  grčka javnost navikla na ovaj drugi pojam tek 2010.

Na gornjoj karti je prikazano kako grčka država definiše grčku EEZ. Već na prvi pogled, odmah je jasno da je Grčka bacila oko na veći deo istočnog Sredozemlja. To je oživljavanje stare imperijalističke tendencije (Velike ideje[27]) koja se direktno kosi sa težnjama susednih država. Glavne tačke nesporazuma jesu Diapontijska ostrva na granici sa Albanijom, Gavdos na granici sa Libijom, te ‘legendarni’ Kastelorizo na granici sa Turskom.

Kastelorizo predstavlja ključno ostrvo za grčku spoljnu politiku, jer ono ne samo da Grčkoj daje pun suverenitet nad ogromnom teritorijom, uključujući i pravo na ribolov, već ono znači i da se grčka EEZ graniči sa kiparskom EEZ[28]. Poslednjih godina, grčke gazde su shvatile krupne promene koje se odigravaju širom sredozemnog područja. U tom cilju, Grčka je s jedne strane učestvovala  u većini ratova koji su izbili u tom području (od Avganistana i Iraka do Libije i Sirije), dok je s druge strane očajnički pokušavala da uđe u bilo koji međunarodni blok koji bi podržao njene sulude zahteve u Egejskom moru. Kao najkarakterističniji primer za to imamo nedavnu saradnju Grčke i Izraela. Promenljivi odnosi između Turske, Izraela i SAD, pogotovo nakon invazije na Irak 2003, pružili su Grčkoj novu priliku za imperijalističke težnje. Tokom poslednje decenije, Izrael se suočava sa sve većom geopolitičkom nestabilnošću, što ga je primoralo da potraži nove saveznike. U tom kontekstu, Izrael i Grčka su učestvovali u brojnim političkim vežbama, a Izrael je jedina zemlja koja je Kastelorizo priznala kao deo grčke EEZ.[29] Istovremeno, Grčka je maksimalno iskoristila odnos Atine i Nikozije (Kipar), kao i sled aktuelnih dešavanja koje narušavaju status kvo istočnog Sredozemlja (npr. Mavi Marmara, arapsko proleće, istraživanja Barbadosa na Kipru) ne bi li ojačao vlastiti položaj. U članku čuvenog grčkog fašiste F. Kranidiotisa ‘Grčka nije komšijska krava’[30], imamo priliku da vidimo kako razmišljaju grčka buržoazija i njeni fašistički intimusi:

‘Danas je više nego ikad pre suštinski važno da iskoristimo ova dva oružja – naše energetske rezerve i novi odnos između Grčke, Kipra i Izraela, kako bi ubedili SAD da postane četvrti partner u novom geopolitičkom dogovoru u istočnom Sredozemlju, koji će poboljšati i ojačati našu poziciju. To iziskuje jedinstvo, stabilnost i jake argumente, kao i svest o našem značaju u ovom području. Mi smo  evropska zemlja, članica EU i NATO-a, stabilna demokratija i krajnja tačka izraelske životne linije: Tel Aviv-Nikozija-Atina […] Hajde da aktivno pomognemo našim saveznicima, kroz isticanje naših zajedničkih interesa, realistične težnje ka njima i izvlačenje najvećih mogućih koristi za helenizam – od reke Zgubin i Orestijade do Karpasije.’

Ovo predstavlja očiglednu reinkarnaciju Velike ideje (Megáli Idéa) od strane grčkih gazdi: proširiti grčku teritoriju od reke Zgubin u južnoj Albaniji do poluostrva Karpas na Kipru. Drugim rečima, Grčka možda nije komšijska krava, ali komšijska krava definitivno pripada Grčkoj. Što se tiče navodnog postojanja novih energetskih rezervi, postalo je jasno (mahom kroz priznanja brojnih režimskih zvaničnika) da su takve tvrdnje obična strateška varka. Tipičan primer je profesor geohemije sa Nacionalnog univerziteta Kapodistrija u Atini, Panagiotis Mitropulos, koji 2008, na predavanju ‘Mineralne sirovine, organska jedinjenja i  nafta’ nedvosmisleno kaže:

‘Na grčkoj teritoriji nema nafte. Budimo ozbiljni. Svako ko tvrdi drugačije je šarlatan, a ne naučnik.’[31]

 Međutim, 2010.  godine, nakon što je postavljen na čelo Instituta za geologiju i mineralna istraživanja, isti taj profesor naglo menja ploču, rešen da nas ubedi kako ćemo ubrzo svi plivati u nafti… Ni istraživanja energetskih rezervi na teritoriji Kipra nisu urodila plodom, pošto ispitivanja dve bušotine (Amatusa i Onasagoras) nisu dala nikakve rezultate.[32] Bivši grčki premijer, A. Samaras, govorio je kako će profit od naftnih rezervi u zapadnoj Grčkoj dostići 150 milijardi evra, dok je u isto vreme iznos minimalca pao daleko ispod granice siromaštva. S druge strane, kada je reč o međunarodnom gasovodu, još par milja u državnoj EEZ može da igra veliku ulogu.

Problem je u tome što grčke gazde dobro znaju da Kastelorizo nema pravo na EEZ, koju mu je grčka vlada dodelila. Svesni su i da će u zamršenim slučajevima, kao što je grčko-turska obala, gde je razdaljina koja deli ove dve zemlje daleko manja od 200 nautičkih milja, a sama obala je načičkana stotinama ostrva i ostrvceta, gotovo izvesno biti neophodno međunarodno posredovanje. Istovremeno, zemlje koje imaju slične zahteve kao Grčka (kao što se vidi u sličnim nesporazumima, npr. Ukrajina-Rumunija, Nikaragva-Kolumbija i Francuska-Kanada), do dana-današnjeg nikada nisu pobedile pred međunarodnim sudovima. Dakle, Grčka mora da nekim zaobilaznijim putem ostvaruje svoje interese. 

To nas dovodi do dve druge geografske tačke – ostrva Gavdos i Diapontijskih ostrva kraj Krfa (Erikuza, Matraki i Otonoi). Svesna da je svojatanje Kasteloriza sulud potez, Grčka je rešila da pre pregovora sa Turskom završi pregovore sa Libijom, sa kojom pokušava da postigne dogovor po kojem će Gavdos biti priznat kao najjužnija tačka njene EEZ. I nesporazum sa Albanijom se odigrava prema istom obrascu. Godine 2009, grčka ministarka spoljnih poslova (Bakojani) potpisala je sporazum sa albanskim premijerom Berišom kojim se određuje EEZ između te dve zemlje. Međutim, albanski Ustavni sud je nakon žalbe opozicije poništio ovaj sporazum. Njihov glavni argument svodio se na to da sporazum ide Grčkoj naruku. Za grčke gazde, to je bila zlatna prilika da otvoreno iskažu svoje interese i naprave presedan za buduće pregovore sa Turskom. Štaviše, Grčka je zauzela prilično provokativnu strategiju, pa je uprkos izostanku dogovora[33], otpočela istraživanja u pomorskom delu. Time je stavila do znanja da je spremna na jednostrane poteze. To je naročito važno ako se u obzir uzme uloga par dodatnih milja EEZ prostora u donošenju odluke o uključivanju (ili isključivanju) neke zemlje iz međunarodnih operacija, kao što je gasovod kroz Jadransko more.

Grčke težnje u pogledu EEZ čine suštinu njene spoljne politike. Usredsredili smo se na primer Ekskluzivnih ekonomskih zona zato što verujemo da će one imati sve veću ulogu u budućem globalnom kapitalističkom nadmetanju. U slučaju Grčke, EEZ je sredstvo putem kojeg grčke gazde pokušavaju da prošire svoje granice. Ovakva agresivna politika grčke države ide ruku pod ruku sa njenim istorijskim težnjama ka širenju teritorije. Kao radnici, nemamo razloga da ratujemo jedni protiv drugih zarad interesa naših vladara. Stoga se moramo usprotiviti svim pokušajima onih koji pokušavaju da nas uhvate u ‘nacionalni korpus’ i ućutkaju nas u ime nacionalnog interesa.

Sirizina spoljnopolitička strategija nije očigledna samo na osnovu njenog kratkog boravka na vlasti, već i ako pogledamo celi tok političke karijere ove stranke. Dovoljno je da se samo osvrnemo na jedan događaj koji je organizovan 12.2.2014, na kojem je partija iskazala svoj zvanični stav po pitanju oružanih snaga. Osim uobičajenih partijsko-političkih figura, ovaj događaj je uveličao i nastup K. Grivasa, člana partijskog Komiteta za odbranu, ali i poznatog pristalice desničarskih ideja, koji predaje odbrambenu analizu i geopolitičke studije na Vojnoj akademiji. K. Grivasovi stavovi nipošto nisu ‘internacionalistički’, a intervjue je davao za nekoliko fašističkih glasila (kao što su ‘Stoksos’, ‘Elefteros kosmos’, ‘Patria’).[34]  

Imajući ovo na umu, niže ćemo navesti nekoliko citata najviđenijih stranačkih zvaničnika Sirize.

Prvi je delo samog vođe partije, Aleksisa Ciprasa, u govoru pred Skupštinom 24.1.2011, kako prenosi stranačko glasilo ‘Avgi’[35]:

… Kada je reč o EEZ, predsednik centralnog komiteta Sirize je izjavio kako Grčka nije ništa uradila po pitanju EEZ Kasteloriza, već je dopustila da je najpre prizna jedna druga zemlja!

[a/n: Direktan odgovor na izraelsko priznanje grčke EEZ Kastelorizo]

 

Aleksis Cipras je postavio pet ključnih pitanja:

 

• Zašto Turska širi svoje teritorijalne vode i određuje svoju EEZ u Crnom moru, a Grčka ne radi to u Jonskom moru?
• Zašto je Albanija poništila sporazum o EEZ sa Grčkom? A. Cipras je istakao da J. Papandreu nije reagovao, nije prosledio sporazum u skupštinu, da je nastavio učešće u predizbornoj kampanji vođe albanske socijalističke partije Edija Rame (iako je ovaj podržao žalbu na sporazum), te da stoga Albanija ostaje na putu prema članstvu u EU i pored toga što se povukla iz dogovora.
• Zašto nema napretka i određivanju EEZ sa Libijom koji će podrazumevati i prava Gavdosa? ‘Šta radite kada se sastajete sa Gadafijem u Tripoliju?’, pita se on.
• Zašto ne sledite primer Kipra? Zar niste izvukli nikakav zaključak iz napora kiparske vlade koji mogu poslužiti grčkoj spoljnoj politici? Ako jeste, zašto se ne sastanete sa kiparskom vladom na novim razgovorima?
• Zašto ne nastavljate sa uravnoteženim smanjenjem snaga?

Kostas Isihos, zamenik ministra odbrane, koji je 2013. bio glavni glasnogovornik Sirize o spoljnoj politici i odbrani. Isečak iz njegove izjave na jednom levičarskom blogu od 22.2.2013:[36]

Prema međunarodnom pravu, Turska nema EEZ u ovom morskom području zbog Kasteloriza. Kastelorizo ima i teritorijalne vode i morski pojac, dakle i Ekskluzivnu ekonomsku zonu po međunarodnom pravu, koja se graniči sa Egiptom i Kiprom (u zavisnosti od toga kada će Atina odlučiti da odredi vlastitu EEZ, nakon sporazuma sa susednim zemljama). Upitno je i da li će postupak pred Haškim sudom dati rezultat, s obzirom da se u obzir uzima i pitanje blizine (recimo, u slučaju Francuska-Kanada, bez obzira što je ostrvo Sen Pjer Mišelon francusko, Kanada je dobila EEZ prava, uključujući i prava na ribolov.)[37]

Kada je reč o temi ‘nacionalnog interesa’, linija koja deli levicu od desnice postaje opasno zamrljana. Svako ko podigne glas smatra se otpadnikom i ućutkava se.

Dakle, moramo trpeti torokanje Sirizinog predsednika (našeg aktuelnog premijera) o EEZ u Jonskom moru, kojom se u suštini traži da Grčka blokira put jedne druge zemlje ka EU. Kakav internacionalista! Takođe, zamenik ministra odbrane nas obaveštava da Turska nema EEZ, ali da istovremeno ne bi trebalo da se uzdamo u međunarodne sudove jer ćemo izgubiti!

Očigledno je da Siriza ne samo da se potpuno vodi vekovnim imperijalističkim ambicijama grčke države, već je posvećena održavanju i izgradnji nacionalističkog sentimenta. Provocira Tursku time što šalje ministra odbrane da baca pogrebne vence nad ostrvcetom Imija[38], izuzetno spornim područjem na granici Turske i Grčke, u Egejskom moru. Predlaže podizanje NATO vojne baze na graničnom ostrvu Karpatos. Nastavlja se saradnja sa Izraelom i egipatskom huntom. Šalje svoje poslanike da podrže nacionalističke događaje u severnom graničnom pojasu Grčke i najavljuje dalju militarizaciju grčko-albanske granice.

Eto šta levica podrazumeva pod mirom i međunarodnim prijateljstvom. Ili, prosto rečeno, rado će promovisati antiimperijalizam dokle god ne pominjemo njihovu vlastitu teritoriju. Došlo je vreme da se svi oni koji su se nadali da će se Siriza ponašati kao internacionalistička ili antifašistička snaga okanu svojih iluzija. Antimilitaristički pokret nije dobio ništa sa dolaskom Sirize na vlast. I dalje nema organizovane klasne borbe, internacionalizma, autonomnog antimilitarističkog organizovanja. A mnogo je političkih partija koje su spremne da nas iskoriste kao topovsko meso na bojnim poljima globalnog kapitalističkog nadmetanja.

 

Naš otpor, njihov krah.

Cilj gorenavedenih argumenata jeste da se obelodani neodvojiva i vanvremenska veza države sa nacionalnim jedinstvom, militarizmom i ekspanzionizmom. Čak i pod levičarskim vođstvom, naši klasni neprijatelji moraju preći ova tri koraka ukoliko misle da uspeju u globalnom kapitalističkom nadmetanju. Ukoliko misle da pobede na bojnom polju.  

Dobro znamo da globalno kapitalističko nadmetanje nema nikakve veze sa našim interesima. Kao organizovani antimilitaristi, ne samo da moramo da razotkrivamo geopolitičke planove i akcije naših klasnih neprijatelja, već otići korak dalje i otvoreno se suprotstaviti ovim planovima i akcijama u pokušaju da sprečimo svaku vojnu operaciju.

Prvi korak koji treba preduzeti u tom smeru jeste postati totalni prigovarač savesti na vojnu službu. Neka niti jedno telo ni um, niti jedan dinar ni sat našeg vremena budu stavljeni u službu interesa naših klasnih neprijatelja. Naša je dužnost da ratnu mašineriju ostavimo bez goriva koje joj je potrebno da bi funkcionisala. Regrutacija mora da privlači daleko manji broj ljudi od onog o kojem sanjaju vojne starešine, kako bismo im stavili do znanja da svoje ratove moraju da vode sami. Mi preuzimamo odgovornost za svoj izbor, i kolektivno i individualno, s ciljem da i druge ohrabrimo na isti korak. Širimo svoju poruku među našom klasnom braćom i sestrama u svakom kutku zemlje, organizujemo se i sarađujemo.

Organizujemo Rat protiv Rata

Naš otpor će dovesti do kraha naših klasnih neprijatelja.

Država ima kontinuitet!

 

 

Ni jedan minut u vojsci

Solidarnost sa totalnim prigovaračima protiv vojne službe

Prevod: Mile od Umu

[1] Posleratnom scenom parlamentarne politike u Grčkoj naizmenično su vladale dve glavne stranke: desničarska ‘Nova demokratija’ i  stranka centra/socijaldemokratije PASOK.

[2] https://left.gr/news/SY.RIZ.Aekm-na-anatheorithei-koinonika-adiko-prostimo-ton-6000-eyro-se-anypo- taktoys

[3] https://left.gr/news/drastiki-meiosi-toy-exofrenikoy-prostimoy-6000-eyro-gia-toys-anypotaktoys- zitane-voyleytes-toy

[4] Kao što je i jasno na osnovu izjave Olge Gerovasilis od 19.07.2013 (Vidi http://SY.RIZ.Aartas.blogspot.gr/2013/06/blog-post_9768.html)

[5] http://SY.RIZ.A-artas.blogspot.gr/2012/10/blog-post_9890.html

[6] Za dodatne informacije, potražite: “The Eastern Mediterranean Strategy”, Autonome Antifa, 2015

[7] http://navaltoday.com/2015/05/18/us-greece-and-israel-wrap-up-exercise-noble-dina/

[8] http://www.tovima.gr/politics/article/?aid=696684

[9] Kyriakatiki Democratia, 26/07/15, ‘Na prodaju F-16, fregate i tenkovi!’

[10] http://www.mc.nato.int/PressReleases/Pages/NATO-Naval-Forces-Began-Operations-in-the-Black- Sea.aspx

[11] http://www.huffingtonpost.gr/2015/06/19/oikonomia-politiki-russia-ellada-agogos-fysikou- aeriou_n_7618954.html

[12] http://www.tanea.gr/news/politics/article/5254140/stoltenmpergk-h-ellada-den-prepei-na-meiwsei- tis-amyntikes-ths-dapanes/

[13] Prvi veliki posao za namensku industriju: P.Kamenos ulovio arapske ‘Miraže’ 2000-9, defencenet.gr, 22/02/15

[14] http://www.agon.gr/news/117/ARTICLE/29651/2015-05-10.html

[15] http://www.protothema.gr/politics/article/467377/krauges-kai-psithuroi-ston-suriza-gia-ta- 500-ekat/

[16] http://www.onalert.gr/stories/parmvasi-syriza-gia-ta-exoplistika-gia-ta-opoia-leei-oti-den-desmey- etai/40112

[17] http://www.skai.gr/news/politics/article/276838/kotzias-ekat-metanastes-kai-hiliades-tzihadistes- stin-europi-an-katarreusei-i-ellada/

[18] http://www.rizospastis.gr/story.do?id=8541602

[19] http://www.koutipandoras.gr/article/110844/treis-fores-zitithike-apo-strato-na-katevei-sto-dromo- apokalyptei-o-epitimos-arhigos

[20] http://www.tanea.gr/news/greece/article/5218615/enhmerwsh-se-sxoleia-kai-strato-gia-germanikes- apozhmiwseis-meleta-h-kybernhsh/

[21] Naravno, misli na preostale tragove zajednica koje govore grčki sa druge strane granice sa Albanijom, Videti

http://www.pelasgoskoritsas.gr/2015/05/blog-post_11.html

[22] http://www.onalert.gr/stories/epemvasi-stin-ikaria-apo-to-mixaniko/43763

[23] http://www.efsyn.gr/arthro/skepseis-gia-ethelontries-gynaikes-ston-strato

[24] xupolutotagma.squat.gr/2015/04/30/sxetika_me_thn_eisvoli_sto_spiti_olikou_arnhth_nedelkopou- lou_29-04-15/

[25] xupolutotagma.squat.gr/2015/05/27/enimerosi_2o_stratodikeio_m-tolh_14-05-2015/

[26] http://www.euro2day.gr/ftcom_gr/article-ft-gr/1305921/paramonh-ths-elladas-sto-evro-axia-anek- timhth.html

[27] Velika ideja (Megáli Idéa) predstavlja iredentistički koncept grčkog nacionalizma koji je istakao cilj uspostavljanja grčke države koja bi uključila sve teritorije koje naseljavaju etnički Grci, uključujući veliki deo grčkog stanovništva koji je još uvek bio pod vlašću Otomanskog carstva, nakon grčkog Rata za nezavisnost, sa Istanbulom kao novom prestonicom. Predložio ga je premijer Janis Koletis 1844.

 

[28] Nakon vojnog fijaska oko ostrvceta Imija 1996, grčka država se trudila da iskoristi Kastelorizo za jačanje svoje spoljne politike. U to vreme, jedna poznata desničarska radio stanica (SKAI FM) pokušala je da pokrene novu stanicu na Kastelorizu sa koje bi emitovala svoj program. Čitava operacija je brzo otkazana.

Zatim je 2010. godine tadašnji grčki premijer J. Papandreu dao ozloglašenu izjavu kako se Grčka zvanično nalazi u nevolji i kako će ući u program restrukturiranja sa MMF-om. Ova najava je spremljena i javno emitovana sa ostrva Kastelorizo, jasno stavivši do znanja koji su suvereni interesi Grčke. Po vlastitim rečima bivšeg premijera: Kasterolizo je od posebnog značaja. Značajan je za Grčku, za sve teme oko kojih pregovaramo u širem području, energetske zalihe, kontinetalni pojas itd. Činjenicu da je pitanje Kasteloriza podignuto na međunarodni nivo treba pozdraviti […]’

 

[29] http://www.defencenet.gr/defence/o/16837

[30] http://www.dimokratianews.gr/

[31] Citat iz studentskog svedočenja u zajedničkom časopisu  Jurassic Research, broj 4, 03/14

jurassiccollective.wordpress.com

[32] https://left.gr/news/kypros-oyte-kai-stin-amathoysa-entopistikan-ekmetalleysima-koitasmata- fysikoy-aerioy

[33] http://www.kathimerini.gr/482307/article/epikairothta/politikh/sto-ionio-estiasthkan-oi-ereynes-ths- pgs-gia-ydrogonan8rakes

[34] A “Marshall” in the Left, http://archive.efsyn.gr/?p=175135

[35] Vidi: http://www.sarajevomag.gr/entipa/teuhos_48/i48_p18_eez.html

[36] https://aristeriparemvasi.wordpress.com/2013/02/24/%CE%B1%CE%BF%CE%B6- %CE%BD%CE%AD%CE%BF%CE%B9-%CE%B5%CE%BD%CE%B5%CF%81%CE%B3%CE%B5%CE %B9%CE%B1%CE%BA%CE%BF%CE%AF-%CE%B4%CF%81%CF%8C%CE%BC%CE%BF%CE%B9- %CF%83%CF%84%CE%B7%CE%BD-%CE%B1%CE%BD%CE%B1%CF%84/

[37] Uprkos činjenici da grupa ostrva u posedu Francuske dostiže površinu od 210m², Francuska je pokušala da potraži EEZ od 50 000m² u pojasu oko ostrva, u kanadskim vodama! Očigledno je izgubila parnicu…

[38] Ostrvce Imija ili Kardak je bio predmet vojne krize i potonjeg nesporazuma nad suverenitetom između Grčke i Turske 1996. godine. Tokom krize, trojica grčkih zvaničnika vazdušnih snaga poginulo je prilikom pada helikoptera koji je nadletao ostrvo.

Share this post: on Twitter on Facebook on Google+